Tose Proeski

"Ne mogu. Cetvrti put krecem s pisanjem i prekidam. Nesto mi ne da, gusi me. Tera suze na oci. Probacu kasnije...

I opet. Mislim se, dovoljno je vremena proslo. Mogao bih reci nekoliko reci. Mnogi su odlazili. I mali, i veliki. Najveci cak. Vidis, procitas, kazes "steta", duboko udahnes i krenes dalje. Znas da tako stvari stoje, da je zivot nepredvidiv. Nekad sam cutao i gledao u prazno. Nekad samo razmisljao. Nekad je bolelo. Ali ovako... nikad.

Sanjao sam san. Lep, mio. Dosao je kod mene. On. Vedar, nasmejan. Dodirnuo mi je lice. Jasno sam osetio. Rekao mi da verujem. Kako, pitao sam. Nikada nisam. U ljude da, u prijatelje, u ljubav svakako. Ali vise od toga ne umem. Ipak, rekao mi je. Budim se u suzama. Brisem ih. I poslusacu ga.

Sta je zivot? Igra bez granica. Vecito padanje. Ili nesto izmedju. I gde smo sada mi? Izgubljeni u vremenu i prostoru. Bez pravog puta. Bez pravog vodje.

A vreme leti. Eto, skoro ce godinu dana od velikog koncerta u Areni a jos sve zvoni. I glas, i osmeh. I reci decaka kome je platio operaciju i tako spasao zivot. Pitao ga je kako sada on njemu da pomogne. I mobilni telefon u ruci bolesne zene, koju je pozvao uzivo s koncerta jer ona nije mogla da dodje i otpevao joj Zajdi, zajdi. I plac moje sestrice Ane, kojoj je poslao sliku s autogramom. I jecaj miliona ljudi kojima je pomogao a da to nismo ni znali, jer je on smatrao da je to sasvim normalno. Nije pricao, nije se hvalio. Radio je ono sto misli da treba.

Kazu da vreme leci sve. Ne. Samo nas teze. Ne leci sve. Samo te nauci da zivis s tim bolom. To prokleto vreme. Ne nudi lek, ne nudi izbavljenje. A opet, svaka pesma, svaki spot, ma pomen imena samog, donese mrak. Obavije srce tugom. A ja, odgledam do kraja. Suznih ociju, drhtavih usana, ali moram. I verujem. Bas kako je rekao. Verujem da nije sam. Da je srecan, da smeje se i dalje, da sanja nas. Nas, koje je darivao. Nas, koji bez njega ne umemo. Nas, koji ga volimo... Radujem se Beoviziji. Hvala organizatorima. Bice posvecena njemu. Gledacu, pa nek se istopim.

Zaspao je najlepsi. Najbolji. Najveci medju nama. Nema vise savrsenog... Ne, tu je! Andjeo ili vilenjak, sta god bio, ali je tu. Nosimo ga s nama i u nama. Snevamo i budimo se s njim. Drugacije ne bismo ni mogli.

Voljeni spavaj, cuvacemo tvoje snove. Hvala za sve."


Prelepo napisano... Ja sam se najezila dok sam citala...

Ubedljivo je bio najbolji pevac.... I sad je.... Jako mi je zao sto je poginuo.... Mislim tj. sigurna sam da ce ostati u secanju ljudima zauvek.... Nesto poput Elvisa Prislija mozda.... I dalje mi je omiljeni pevac.... Pesme su mu bile prelepe Ne znam koja je lepsa.... U fonu imam cak 50 njegovih pesama.... stalno ih slusam.... Pre par dana sam kupila i onaj DVD sa njegovih koncerata.... Pred kraj su dali neki snimak kad je bio mali.... Kako je pevao... Sa osmehom
Kad slusam njegove pesme.... Imam utisak da nije otisao zauvek.... Da je tu negde...
Verovatno u mom

Na programu "MTV Adrije" juce, 1. juna, bi trebalo da je emitovan novi spot tragicno preminulog makedonskog pevaca Toseta Proeskog. Pesma nosi naziv "The Hardest Thing" i bice objavljena na albumu koji je ovaj muzicar snimao i sa kojim je trebalo da zapocne svetsku karijeru.

Ekipa "MTV Adrije" u sastavu Jani Cerne, Mateja Kavcnik i Igor Nardin prihvatila je izazov pravljenja spota sa dozom straha od ocekivanja Tosetovih vernih obozavalaca sirom sveta, ali i od uzbudjenja, jer su dobili priliku da iz sedam sati snimljenog materijala naprave ovaj spot. Bice to kombinacija razlicitih snimaka koji Toseta prvenstveno predstavljaju intimno ali i kao talentovanog muzicara tokom snimanja albuma na Jamajci, u druzenju sa muzicarima, kao i na pozornici gde je cesto pevao pred vise hiljada ljudi.
Proeski je inace materijal za novi album pripremao na Jamajci, u Svedskoj i Londonu, i to sa iskusnom ekipom muzicara i producenata, a planirano je da bude objavljen na jesen. Sudeci po pesmi "The Hardest Thing" mnogi koji su culi ovu numeru kazu da bi Tosetova svetska karijera objavljivanjem ovog albuma tek pocela, jer bi stao rame uz rame sa velikim zvezdama popularne muzike.

Tose Proseki muzicku karijeru zapoceo je nastupom na "Melfestu" 1997. godine, a zatim su usledile pesme "Pusti me" i "Ostani do kraj". Saradjivao je sa brojnim poznatim muzicarima iz okruzenja, a objavio je sedam uspesnih albuma. Poslednjih godina je trijumfovao na brojnim festivalima u drzavama bivse Jugoslavije. Njegovu karijeru prekinula je saobracajna nesreca u kojoj je 16. oktobra prosle godine nastradao ovaj popularni pevac.

Obozavala sam da ga slusam, tj. jos uvek ga slusam... Neke od omiljenih pesama su mi "Boze, brani je od zla", "Igra bez granica", "Srce nije kamen" i duet sa Antonijom Solom je extra, mislim na pesmu "Volim osmeh tvoj"
P.s. Da li je neko video taj njegov spot, koji je Majda spomenula?

"Zamislite na trenutak da je 25. januar. I zamislite da se nije dogodilo to što se dogodilo. Zamislite reku ljudi, uzbuđenih i nasmejanih, kako hrle na njegov koncert. Proslava rođendana i promocija novog albuma ujedno. I, na kraju, zamislite njega. Divnog, nežnog, ustreptalog. S licem dečaka, s osmehom i glasom anđela, s harizmom kakvu niko drugi nema. Prosto zrači, zar ne? Mami nam uzdahe i osmehe, svi ga volimo. Gde god se pojavi, osvetli prostor, donese mir... Takav se jedan rađa.

Slavili bismo tog 25. januara 28. rođendan, radovali se i pevali zajedno. Dobili bismo nove pesme, setili se starih i s koncerta otišli bogatiji i puni utisaka. Ovako... Ostaje nam samo da obeležimo dan. Da se setimo. Njega, velikog. Najvećeg.

Ovih dana u Skoplju je promovisan novi album "The Hardest Thing". Snimljen na engleskom, trebalo je da bude odskočna daska jedne velike svetske karijere. No, ona je tragično prekinuta. I svaka dalja reč je suvišna, svaki komentar nebitan. Vreme se ne da vratiti unazad. Ono što nama ostaje jeste da ne zaboravimo.

Promocija novog albuma održana je i u Beogradu. Početni tiraž je 150.000 primeraka. Uz CD, snimljen je i dokumentarac o snimanju albuma. Beograđani su ga mogli videti dan nakon rođendana i premijere u Skoplju, i to u bioskopu "Roda 2" na Banovom brdu. Film "Korak do svetske slave - The Hardest Thing" pratilo je mnogo poznatih lica iz sveta muzike i šou-biznisa. Na ekranu su se smenjivale slike s njegovih koncerata, oduševljene publike, boravka u Londonu, gde je snimao poslednji album, a u publici red pesme pa red suza.

I, nažalost, to je sve što možemo. Da se setimo, da pevušimo i da pustimo suzu. Kažu da ga nema, a i dalje je s nama. Toše, naš anđeo.

Podsetimo se

Toše zauvek!"