Partizan

Svu srecu im zelim u sredu protiv Apoela! Idemo da ih bodrimo...

uwek i zauwek... PARTIZAN!!!

Napisao: Zoran Jovanovic

"Znate šta, kad moja žena ovo pročita, na*e*o sam. Ko žuti, što ono kažu al’ šta da se radi. Ako u obzir uzmemo da su zbog ljubavi carstva padala onda ovo moje stradanje nije ništa u poređenju sa tim. Rekoh vam, počeo sam da spremam rukopis za knjigu i sad, više nije nikakva tajna, prva i poslednja pesma biće posvećena mojoj prvoj ljubavi ali vas molim da ne steknete utisak da je Moja poslednja Zb(i)rka, ljubavna. Taman posla, ko još u ljubav veruje. Pogotovo onu jednostranu, neuzvraćenu. Šta bi, još vam nije jasno kako sam i zašto na*e*o?
Jedan moj prijatelj često ume da kaže „ja sam mrtav čovek, ubiće me žena, nisam je pozvao da joj kažem da je volim“. Mene moja neće da ubije, taman posla. Ko posle da pere, pegla, usisava i nervira je kad se to njoj čini prikladno. Neće, dakle, da me ubije ne zbog straha od zakona već iz interesa, baš kako je to u svakoj ljubavnoj priči. E, sad…ćutaće jedno tri dana zato što umesto da kao svaki normalan čovek nađem ljubavnicu prvu pesmu u zb(i)rci posvetio njemu. On mi je, ipak, prva, jedina i prava ljubav. Nadam se da mi niko neće zameriti što sam se malo poigrao kultnom pesmom jednog vremena i od nje napravio pesmu njemu.

U ime svih nas Grobara s Juga
za zakletvu njemu napisao sam stih
ne pominjem Real ni maj šesetšeste
jer rođen sam ja posle njih.
PARTIZAN ŠAMPION!

Najbolji mi smo na travi, u vodi
košarka naša jača je strana
ovo je poruka Grobara s Juga
što živimo zbog Partizana.
PARTIZAN ŠAMPION!

Život pred nama još titula nosi
rivali prete sa svih strana
ovo je poruka Grobara s Juga
da živimo zbog Partizana
PARTIZAN ŠAMPION!

Od svih nas što pesmom svojom
uz njega bićemo do sudnjeg dana
ovo je poruka Grobara s Juga
što živimo zbog Partizana
JER ON JE NAJBOLjI!

I tako…ako vam se ne sviđa uzmite pa napravite pesmicu kakvu vam volja.
Za neverne Tome…Mike, Laze i ostale, ko ne veruje da meni sa njim sve počinje neka čeka kraj zb(i)rke. Rekoh da čeka a ne da okrene poslednje stranice i sazna da baštovan, u ovom slučaju, nije ubica.
Onaj ko bude imao strpljenja i pročita do kraja uveriće se da će se sa njim sve i završiti.

DOK NAS SMRT NE RASTAVI

Na početku, odao sam vam jednu tajnu smatrajući da ćete umeti da je sačuvate. Tajna je, doduše javna, pa je prva pesma u knjizi Moja poslednja zb(i)rka ona koju su neki od vas čuli pre nekoliko godina, neki drugi pročitali pre par dana a neki treći čuli u javnom izvođenju na talasima jednog, sada već bivšeg, radija pre ravno 12 godina. Nova tajna koju sam hteo da vam dam na čuvanje je ta da je ta pesma, u stvari, prva koju sam uopšte napisao. Sada, kad je inspiracija negde zalutala, prilično često sam sebi kažem, što se žališ nit’te ko terao da pišeš niti će nekome da fali to što ne napišeš. E, tako. Nakon što je inspiracija nestala ja sam odlučio da pišem uvode u pesme pa ako mi neka muza svrati dok piskaram dobro je. Nego, znate šta. Srećan sam što imam vas. Vi, brate, ne umete da kudite pa sam ja, lepo, stekao utisak da sam rođeni pesnik i da sve ovo do nestanka inspiracije treba da smotam u nekoliko tabaka i napravim sebi jednu malu, tanku knjižicu, sa naslovnom koricom crnom i poslednjom belom. Rešio i podneo zahtev za kredit. Doduše, da se ne žalim, neki drugari i drugarice (da sam rekao prijateljice ko zna šta biste pomislili) potrudili su se da mi traže sponzore. Uputili me na par adresa, sa sve preporukom pa ja, evo, čekam da mi se potencijalni sponzori jave i kažu da nisu zainteresovani. Ako neko od njih, slučajno, odluči da pomogne izlazak mojih zbrkanih misli u javnost u nekom opipljivom obliku na vreme ćete biti obavešteni a ako vas ne bude mrzelo da čitate moći ćete i da pročitate na nekoj od strana. Nego, ajd da o tom malo potom.Šta sam ja, u stvari, danas hteo da vam kažem.

Pa, pošto ste ljudi od poverenja znate šta je na početku a kako Moja poslednja zb(i)rka nije kriminalistički roman i ne bi trebalo da saznate ko je ubica odaću vam tajnu i kako će se završiti.
Pisaće: Tiraž, više nego dovoljan.

Šalim se, bre, znam da ste navikli da budem ozbiljan. Rekoh u Mojoj prvoj ljubavi, „jer sa njim sve počinje“.

Pošto nečim mora i da se završi odlučio sam da se završi pesmom pod nazivom Večna ljubav. Gledao sam po internetu, ima je na puno mesta. Ni jednom nisam rekao da mi je ukradena, šta više, ponosan sam što je ima.
Pesmu sam pisao u kafani, na salveti koju i dan danas čuvam u albumu sa poštanskim markicama, a ideju za nju dobio sam iz stihova koje je nekad davno izgovorio neki navijač Partizana. Kad sam njih čuo bio sam dete koje je prvi put otišlo na utakmicu. Niš. Čair, Radnički-Partizan. Rezultlat nije bitan, meni je svaka Partizanova utakmica pobeda, kakav rezultat bio na kraju.

Elem…Večna ljubav je druga pesma koju sam, uopšte, napisao.

VEČNA LjUBAV

Kada umrem, kad ostane telo,
zavijte me svog u crno belo,
grob neka mi bude prema Jugu
da ni tada ne saznam za tugu.

Dok me vode prema večnoj kući
nek se čuje pesma sa svih strana
nek se peva Volim crno-bele
Nek se čuje himna Partizana.

Na grobu mi ne sadite cveće
ono ima puno raznih boja
postavite crno-beli barjak
Partizan je večna ljubav moja.

Neka peva društvo naše pesme
dok Partizan protivnike slama
na Jugu me više neće biti
radujte se, kao da sam s vama.

Kada društvo na grob meni dođe
nek ne plače, neka se veseli
neka peva pesme Partizanu
to je ono što mi duša želi.

Nek me društvo seti pesme Juga
i pobeda što smo proslavljali
za Partizan dajem život svoj
i kad umrem s društvom ću da pevam
Partizane ti si moj!

post scriptum:

ZA PRVA ČETIRI STIHA ZAHVALjUJEM SE SVOJOJ BRAĆI, GROBARIMA"